price iz moje okoline, ma, vrlo vazno

Da preduhitrim sve one koji ce reci kako sam emigrirala i nemam pravo da pljujem po Srbiji i da gledam samo lose stvari u nasoj zemlji itd.

Prvo. Nisam emigrirala, ja sam i tu i tamo, s tim sto je Srbija uvek mesto gde mogu da se vratim, a videla sam kako je i dalje, pa se nadam da necu tako brzo da se vratim, bar ne dok je Srbija u govnima do guse. Mozda neki toga nisu svesni, u stilu zabe koja se bez problema skuvala u loncu, jer je u njega usla dok je jos voda bila mlaka. Ovako, kad na vreme iz tog lonca izadjes, svako umakanje svog bataka u sve vreliju vodu postaje nepodnosljivije. Za one patriotski-emotivno-hardcore komentatore, da Srbija je moja otadzbina i moja dedovina, ognjiste i porodicno gnezdo i puno je volim i nosim u srcu.

Drugo. U Srbiji sam provela mnogo vise godina nego bilo koji potencijalni patriotsko-emotivno-hardcore komentator. U retkim slucajevim gde su doticni proveli vise godina u Srbiji nego ja, sigurno sam provela vise vremena u skoli uceci iz knjiga, kao i putujuci, naucila sam dosta o ljudima i zivotu, tako da, verujte mi, ne izmisljam, znam sta pricam.

Ne gledam SAMO negativne stvari u Srbiji. Iz petnih zila se trudim da nadjem jos nesto osim, hajde, vama bliskog Novaka Djokovica- sport, disciplina, naporan rad, sve je to super lekcija za nase klince, da zaobidjem bilo kakvo trtljanje politicara u sve to, a i dobro je da nam se malo poboljsa sveopsti imidz u medjunarodnoj zajednici koji smo stekli sto zbog tudjih gresaka, sto zbog svojih….  Ali, Novak je vise na Azurnoj obali, zivi svoj san, i neka ga, tamo ce da ostane, a mi smo i dalje u govnima, pardon my Serbian.

Ukljucicu TV da vidim nesto lepo. Posle minut ga gasim. Ako vam Sanje Marinkovic, Lee Kis, reality shows, Srecni ljudi, Natase Bekvalac, gomila sunda, kica, gluposti i prostote nisu dojadili do sada, vi niste normalni. Ja TV u kuci nemam, osim u kuci svojih roditelja, gde cale gleda Animal Planet, keva neke drame a ja Investigation Discovery.

‘Takvih programa ima i u drugim zemljama i sve to dolazi sa Zapada.’ Ima, ali u vrlo manjoj meri, zapravo, sve ih je manje, jer su dojadili. Dve najgledanije emisije tu gde trenutno zivim su a)XY ima talenat, sto je u granicama prihvatljivosti i b)emisija u kojoj ucestvuje petoro glumaca i prolaze kroz razne zadatke, spontano, improvizuju scene, imaju jako dobar smisao za humor, a osecaj na kraju emisije je slican kao na kraju neke dobre predstave. Taj tip emisije ne samo da je prihvatljiv, nego je i vrlo pozeljan za normalan razvoj deteta i mentalno zdravlje coveka.

Idem dalje. Sedam u kola, vozim za NS. Prekoracim brzinu (60km/h od dozvoljenih 50), dok se oni nesto domundjavaju, prolete kola 120km/h, policajac se strecne, potrci prema asfaltu i… ustukne, kaze ‘To je nadredjeni.’ Nadredjeni nije ni trepnuo, nestao kao galopirajuci konj u magli. Sa policajcima se dogovaram, dajem im litar soka, jednu cokoladu i 10e. Meni dobro, nadam se i njima. Ali nas sistem ne funkcionise apsolutno nikako. A ne znam i kako bi, imamo evropske kazne i sudansku platu.

Nastavljam put, pustam radio. Mora da ima neka dobra muzika na radiju, nesto lepo cu da cujem. Prvo oglasi. Nude posao, administracija… Vi’s, bogati, bice tu jos i nesto dobro.  Uslovi su:  muskarac, do toliko i toliko godina blah blah, ponavljamo, uslov je muska osoba do toliko godina. Sledeci oglas, trazi se asistentkinja DO 35 GODINA STAROSTI. Ponavljamo, uslov je do 35 godina starosti.

Tu mi vec puca onaj epidermis optimizma i popi*dim. Ne znam da li gresim, ali ti uslovi mi deluju toliko drsko, da ne verujem da neko nema blama da to kaze, i da li je to uopste legalno. Vise puta sam trazila posao, slala CV-e u inostranstvu, nijednom nisam videla da neko medju uslovima navodi pol ili starosnu granicu. Ja licno mislim da bi to trebalo da bude kaznjivo.

Zali mi se drugarica, zavrsila ekonomski, kaze, nije u stranci, trazi posao vec dve godine. Zivi s roditeljima, sad ce jos malo 30. Konkurise za neki trezor u banci, neka lower pozicija. Plata je, kaze, 10  000 din. Ali, mora i da ima iskustvo i ne znam sta jos ne, ustvari, nema vezu i nije u stranci. Nalazi posao u nekoj prodavnici satova u susednom selu, gospodja Vlasnica joj kaze 10 000din, put ne placamo. Ova je samo ustala i rekla ‘Se*em ti se ja na posao.’ Ko je tu vise u pravu, vise ni ja ne znam.

Zena sa dva fakulteta i masterom sa 13.og po rangu fakulteta u Evropi menjala je nastavnicu engleskog, koja je pre nekoliko godina polozila onaj B sertifikat, ili kako god da se to zvalo. Posle godinu dana oslobodi se mesto, ali ‘ona je prekvalifikovana. ‘ A usput je direktor pita zasto je promenila svoje srpsko prezime u neko holandsko, van der XY?? Kakvo je to prezime, ne mo’s ni da ga izgovoris! Muz joj je holandjanin, sta koga uopste boli k kakvo ona ima prezime? Kolika doza ksenofobije, zatucanosti i prostakluka.

Dolazim do NSa. Od drugarica koje su sa mnom diplomirale pre 3 gopdine,  znam sigurno da radi jedna. I to za neku crkavicu u Gradskoj kuci, ali ok, nije toliko lose, ako nista drugo, za CV. Ovo ostalo? Jedna ceka na posao u nekoj gimnaziji, tako da tamo povremeno menja neku nastavnicu a povremeno volontira, da bi im bila na oku u slucaju da se uprazni mesto. Roditelji pune frizider i placaju putovanja. Treca drugarica, menjala je u Somorinu 2-3 meseca, a sada radi samo privatne casove, necu da pitam za socijalno i zdravstveno i kako vidi sve to u buducnosti. Cetvrta je jedina imala stalan posao u nekom selu u blizini Rume, ali udala se nedavno i sada zivi u Svajcarskoj, ceka papire, ide na besplatan kurs Italijanskog, koji drzava obezbedjuje onima koji su resili (i odobreno im je) da zive u Svici. Dok ona ne nauci jezik, radi njen muz, koji za 5h zaradi njenu mesecnu platu iz Srbije. Jeste, Svajcarska je i skupa, ali da se ne lazemo, tamo se zivi kao bog. A posla za nastavnike engleskog, kaze, ima koliko hoces. Iskreno, jako mi je drago sto je tamo.

Idem dalje, vracam se iz NSa kuci. Opstina. Nas engleza sto cekaju na posao ima mali milion. Vecina mojih kolega/koleginica su harizmaticne licnosti, gde ima sklonosti ka jeziku, ima sklonosti ka umetnosti, performansu, vrlo dobro uspostavljanju kontakta sa ljudima itd. Ne, mesto prevodioca u Opstini  je dobila zena koja je godinu dana zivela u Engleskoj. To je njena strucnost i iskustvo. Koga god u gradu pitate, svi ce vam reci da je namcor i vrlo nezgodna osoba, sto licno mogu da potvrdim. Sada je i PR menadzer, koji se ne pojavljuje na pola prijema, posao na projektima odradjuju ekonomisti i pravnici, jer ona apsolutno nema veze s vezom. Ali, ona je clan partije.

Vikend se priblizava kraju, a ja ne znam sta jos pozitivno da nadjem osim svojih najblizih, sto se nekako i podrazumeva, tako da i nema neke veze sa Srbijom.

I ovde je daleko od idealnog. Ali, ljudi, ovde popovi ne staju za skupstinske govornice, zna se neki red i kultura, nauceni su da postuju jedni druge, ne pozivaju se na ratove, ne pale zgrade, ambasade, dzamije, pa, na kraju krajeva, s postovanjem se ophode i prema stvarima, ulicama, klupama, smeca je manje. Kafici su puni vikendom, radnim danima se radi! Nema tutnjave iz kafica po ceo dan svaki dan. Ogroman broj ljudi ustaje u 5, da bi na vreme stiglo na posao, koji imaju na 30,  40, 50, 60km od kuce. Kod nas ako nadjes posao u BGu, komentari su Pa, jel’ nisi mogla blize? Povrh svega, dakle, i lenji smo.

Skroz mi je svejedno da li zivim normalno ili zivim luksuzno. Ali mi nije svejedno, kad vec mogu da izaberem, da li cu da strahujem celog zivota da li cu uopste moci sebi da obezbedim taj normalan zivot ili cu napraviti bolji izbor. Uostalom, imati dete u Srbiji je za mene pomalo zastrasujuce.

Nemojte da mi govorite ‘Ipak je kod kuce najbolje, ipak je ovo Srbija’, ma sta to uopste i znaci? Moji prijatelji i novosteceni i iz detinjstva su svi razbacani po Evropi, i niko od nas ne zali zbog toga sto smo, jao jadni, u tudjoj zemlji. Pa, to je moj tata rekao sebi ’78, kad je odbio posao u Nemackoj (i stan!). Ma, kako sad da ostavi familiju, vratio se… i kad je dosao do najboljih godina, nastalo je nevidjeno sranje, koje traje vec 20 godina, ja kraja ne vidim. Ja sam sada u tim godinama, zamolio me da ne ponovim istu gresku.